Istorija kockanja u Srbiji je prepuna nasilja i ubistava, a kazina su se tokom prethodne decenije nalazila uglavnom u vlasništvu kriminalaca. Danas, kada su novi zakoni stupili na snagu, nasilje se stišalo i neki naizgled legitimni biznismeni su preuzeli dobar deo kockarske industrije. Zakonopisci su se nadali da će dolazak novih kompanija, kombinovan sa tvrđim pravilima ko može da dobije licencu, pomoći da se sumnjivi vlasnici isključe i reše mnogi drugi problemi ove industrije. Ali, to nije išlo, niti će ići tako glatko.
Istraživanje NUNS Centra za istraživačko novinarstvo u sklopu projekta mreže centara “Organized Crime and Corruption Reporting Project” ne ostavlja sumnju da elementi kriminala još uvek u velikoj meri kontrolišu ovaj biznis u Srbiji. Naše istraživanje nad vlasničkim strukturama kompanija koje se bave otvaranjem slot klubova i prodajom aparata, pokazalo je da su mnogi ljudi blisko povezani sa kriminalom tokom 90ih, utočište pronašli u otvaranju slot klubova i time opstali u kockarskom biznisu. Andrija Drašković, Milan Narančić, zvani Limun, Novak Buha samo su neka od imena koja danas “legalno” posluju u kockarskom biznisu. Ko su pravi vlasnici jedinog kazina u Srbiji, a ko stvarno stoji iza domaćih slot klubova, odgovori su koje ćete pronaći u seriji autorskih tekstova Stevana Dojčinovića.

Danas objavljujemo prvi deo istraživanja koji se bavi pokušajem države da uvede kontrolu u kockarski biznis, a takođe i vlasničkom pozadinom trenutno jedinog kazina u Srbiji kojim upravlja čovek, koji je osumnjičen za privredni kriminal u Izraelu i Rumuniji. Tekst je u celini dostupan na adresi www.cins.org.yu/press/?p=765

Pošalji/Snimi

Predstavnik ureda premijera Crne Gore kaže da novinari, koji su napisali članak o vezi između ličnog bogatstva Mila Đukanovića i postupaka vlade nisu premijeru  dali priliku da iznese svoju stranu priče..Zapravo, novinari su tokom osam mjeseci pokušavali dobiti njegov komentar.
Piše: Centar za istraživačko novinarstvo

Savjetnik za medije premijera Crne Gore Mila Đukanovića je u nedavnom saopštenju iznio navode protiv Centra za istraživačko novinarstvo (CIN) iz Sarajeva.
Sa dužnim poštovanjem prema premijeru i gospodinu Aleksandru Erakoviću, optužbe da su se novinari CIN-a ponijeli neprimjereno ili da premijeru nisu dali priliku da iznese svoju stranu priče su u potpunosti neistinite. CIN-ova politika i filozofija je da svaka priča može biti samo bolja ako sadrži i odgovor strane o kojoj se piše.
Novinari CIN-a su podnijeli četiri pisana zahtjeva za intervju uredu premijera prije nego što su 1. juna 2009. godine objavili priču o povezanosti ličnog i porodičnog bogatstva Đukanovića i postupaka vlade. .
Prvi zahtjev je upućen 2. Oktobra 2008. godine, osam mjeseci prije nego je priča objavljena. Posljednji zahtjev je upućen direktno gospodinu Erakoviću 27. maja 2009. godine.
U oktobru je novinarima CIN-a rečeno da je Đukanović u tom trenutku prezauzet, ali da će imati vremena da razgovara krajem 2008. godine. Kada su novinari ponovno pozvali ured premijera u decembru 2008. godine, rečeno im je da je nemoguće organizovati intervju tada, ali da postoji mogućnost intervjua na proljeće.

Novinar je 23. januara 2009. godine ponovo kontaktirao Erakovića, podsjetio na zahtjev, te zamolio da intervju bude što prije. Odgovor na urganciju nikad nije dostavljen.
Drugi CIN-ov novinar je 21. maja 2009. godine podnio treći zahtjev za intervju u kojem je naveo da će priča biti uskoro objavljena zahtijevajući odgovor u roku 24 sata. Odgovor je ponovo izostao.
U posljednjem pokušaju da se premijeru Đukanoviću pruži šansa da odgovori na navode iz priče, novinarka CIN-a je 27. maja 2009. godine pozvala Erakovića zatraživši informacije o proceduri i mogućnostima za obavljanje intervjua sa premijerom. Eraković je rekao da nije dobio CIN-ov zahtjev od 21. maja pa je CIN je i tada podnio pisani zahtjev.
Eraković je potom odgovorio da je prethodni zahtjev neprimjeren te da premijer nema interesa da razgovara sa novinarima CIN-a.

Centar za istraživačko novinarstvo Sarajevo

Pošalji/Snimi

Crnogorski javni prostor dodatno je proteklih dana kontaminiran već mnogo puta prežvakanim naučno-fantastičnim pričama o švercu cigareta i nezakonitom bogaćenju Mila Đukanovića. Riječ je o još jednoj u seriji laži na istu temu – diskvalifikovanja mene lično i članova moje porodice. Za razliku od prethodnih – glupljoj, jer previđa ranije demantije, čak i pravosnažne presude po tužbama koje sam pokretao povodom sličnih neistina.

Najnovija laž plasirana je ovog puta preko navodnog Centra za istraživačko novinarstvo sa sjedištem u SAD. Stvarni autori, međutim, nijesu na onoj nego na ovoj obali Atlantika. To su „lokalni“ i „regionalni“ istraživači koji već u početku teksta navode kao krucijalni argument izjave članova lokalnih NVO, opozicionih partija i novinara – grupe stalnih, uzaludnih lovaca na „moje enormno bogatstvo“.

Otkuda ovakva ostrašćenost u ponavljanju gluposti i dokazivanju nedokazivog iz ove političke grupacije zaodjenute plaštom nezavisnih novinara i nevladinog sektora - da sam,dakle, tokom svog (očito, za neke iritirajuće dugog) političkog vijeka radio nezakonito i na štetu države?

Ne vjerujem da je njihova inspiracija u ideološkoj i političkoj ravni, nego kao i obično u sitno-šićardžijskim interesima koji „renomirane istraživače“ i prenosioce opredjeljuju da javnosti plasiraju osvjedočene laži.

Zato im nudim unosniji aranžman da ih poštedim dodvoravanja naručiocima: neka pronađu to „moje blago“ i predoče ga javnosti. Učiniće i meni i sebi.Prvo, red je da i ja kao „vlasnik“ konačno vidim neku korist od tih silnih miliona. Drugo, spreman sam da „poštenoga nalazača“ bogato nagradim.

Uz ostale koristi, to može pomoći da se ovi i njima slični „istraživači“ poštede potrebe da za „male pare“ obmanjuju javnost i kompromituju profesiju kojom se bave.

Iako mi je već dosadilo da ponavljam, zbog poštovanja javnosti kojoj su ove obmane namijenjene, još jednom saopštavam: do kraja 2006.godine jedina moja djelatnost bila je vezana za državne funkcije koje sam obavljao i za koje je precizno državnim aktom određena plata.

Od kraja 2006. do početka marta 2008. javno i zakonito sam se bavio privatnim biznisom, razumije se uspješno, i naravno platio porez državi.

Od marta 2008. do danas, opet se bavim državnim poslovima. Moji ranije pokrenuti biznisi su zaustavljeni i sve promjene koje su se u tom periodu događale vezane su za redovno izmirivanje poreskih obaveza.

To je jedina istina o bogatstvu Mila Đukanovića.

Svjestan sam da ću, dokle god se bavim uspješno politikom, ili privatnim biznisom, svejedno – biti meta neuspješnih. Savjetujem im da razloge neuspjeha potraže u sebi. Domaćim dežurnim, ostrašćenim nezadovoljnicima, koji podršku traže na strani, poručujem: neka se odvaže i formiraju političku stranku i na jedini demokratski način probaju da se domognu vlasti. Skrivanje iza „istraživača“, raznih internet sajtova, nevladinih grupa itd. ne samo da se pokazalo kao pucanj u prazno, već ni namjanje nije – čojski.
A u Crnoj Gori se dobro zna značenje te riječi.

Milo Đukanović

Pošalji/Snimi

Milo Đukanović

Novinari Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara (ICIJ - International Consortium of Investigative Reporters) objavili su juče prvi deo istraživanja o imperiji porodice Mila Đukanovića, kojim se otkrivaju detalji o porodičnom biznisu aktuelnog crnogorskog premijera i do sada nepoznati podaci o veličini i obimu finansijske moći Đukanovića, stvorene tokom poslednjih 18 godina u Crnoj Gori. Monte Karlo istočne Evrope, kako Crnu Goru sve više nazivaju, aktivno pokušava da pristupi Evropskoj uniji, ali kontroverze oko poslova državnog rukovodstva zabrinjavaju sve one koji treba da donesu odluku o pridruživanju Crne Gore EU. Novinari ICIJ-a pronašli su da Milo Đukanović poseduje nekretnine i kompanije u vrednosti ne manjoj od 14,7 miliona američkih dolara, njegov brat Aco 167 miliona, a sestra Ana oko 3,5 miliona dolara.

Danas je objavljen drugi deo istraživanja koji je baziran na do sada nepoznatim detaljima optužnice za šverc cigareta u Bariju, izveštaju DIA i drugim sudskim postupcima, koji se vode protiv italijanske mafije u Švajcarskoj. Iz istraživanja se jasno vidi kako je bio organizovan šverc cigareta u Crnoj Gori, preko kojih kompanija i zemalja se prao novac i ko je sve u to bio uključen. Tokom jedne decenije, sa početkom 1990-tih, gotovo da je sav prihod od crnogorskog krijumčarenja cigaretama, pod okriljem Camorre i Sacra Corona Unite, išao preko švajcarskog finansijskog tržišta. Tokom tog vremena, više od jedne milijarde dolara je bio oprano.

Sudija Rosa Calia Di Pinto zakazala je preliminarno saslušanje u Bariju za sutra 3. jun ove godine, na kojem će biti odlučeno da li će optužnica biti potvrđena na osnovu navedenih dokaza.

Tekst je pripremio Leo Sisti, italijanski novinar nedeljnika L’Espresso iz Milana. Vodeću ulogu u čitavom istraživanju imao je CIN (Centar za istraživačko novinarstvo iz Sarajeva www.cin.ba), a doprineo je i NUNS Centar za istraživačko novinarstvo (www.cins.org.yu). Tekstovi se mogu pročitati na sajtu www.reportingproject.net/underground/ i u našoj rubrici istraživačke priče, ili direktno preko ovog linka - projekat Montenegro.

Pozivamo vas da slobodno preuzmete delove i detalje iz istraživanja, uz obavezu navođenja izvora.

Pošalji/Snimi

U sklopu druge godine realizacije programa Fokus na istraživačko novinarstvo održan je, treći po redu, seminar istraživačkog novinarstva u četvrtak i petak u prostorijama NUNS-a. Na radionici je učestvovalo četrnaest mladih novinara saradnika iz Beograda, Šida, Kruševca, Novog Pazara i Niša. Do sada je kroz školu istraživačkog novinarstva prošlo je oko 70 novinara iz 25 gradova Srbije. S obzirom na veliko interesovanje, svi koji nisu učestvovali imaće prilike da se priključe u septembru.

Pored šefa NUNS Centra Đorđa Padejskog, predavači su bili: Filip Švarm, Tamara Skrozza, Milorad Ivanović, Stevan Dojčinović i Slobodan Kremenjak.

Katarina Vojvodić

Pošalji/Snimi

Povodom svetskog dana medija, 3.maja, Nezavisno udruženje novinara Srbije i Američka ambasada dodelili su sinoć na Fakultetu dramskih umetnosti ukupno šest nagrada za istraživačko novinarstvo u kategoriji iskusnih i mladih novinara u konkurenciji štampanih medija, televizijskog i radijskog novinarstva.

Piše: Katarina Vojvodić

Otvarajući ceremoniju američki ambasador Kameron Manter rekao je da je impresioniran medijskom slikom u Srbiji jer postoji mnogo izvora informacija i građani su tako obavešteni sa više strana. „Nezavisni mediji otkrivaju zloupotrebe službenog položaja i bore se protiv korupcije, a bez slobodnih medija nema ni demokratije”- istakao je on.
Manter je uručio nagradu Dejanu Dimiću, u selekciji iskusnih novinara, za istraživački tekst pod naslovom „Dobro kontrolisani poslovi“, koji je objavljen u martovskom broju „Vranjskih novina“. Dimić je pokazao izrazitu dozu lične hrabrosti i argumentovano, bez straha pisao o kriminalu i švercu u regionu sa Srbima i Albancima kao glavnim protagonistima u kriminalnim radnjama, ne stavljajući se ni na čiju stranu. Dimić je inače prethodno sarađivao sa NUNS Centrom za istraživačko novinarstvo.

Predsednica Nezavisnog udruženja novinra Srbije Nadežda Gaće istakla je da u Srbiji ima mnogo prostora za istraživačko novinarstvo i da će novinari nastaviti da prozivaju vlast i teraju na reforme, dodavši da je NUNS skup časnih i etičkih ljudi koji će to podržati.

Prva nagrada u kategoriji starijih televizijskih novinara pripala je ekipi Reakcija sa televizije B92, autorkama serijala “Tajna žute kuće” Jeleni Veljković, Radoslavki Despotović, Jasmini Pašić i Sandri Mandić, kao i dokumentarnom filmu “Vrela krv” i autorima Ivani Lalić Majdak i Milošu Teodoroviću.

Autorke serijala “Reakcija 1,2,3, i 4” ispitivale su navode o trgovini organima kosovskih Srba u Albaniji, o čemu je u knjizi „Lov, ja i ratni zločinci“ pisala Karla del Ponte. Uz mnoštvo do sada nepoznatih detalja data je slika stradanja kidnapovanih Srba i vađenje njihovih organa za trgovinu na crnom tržištu. Dokumentarni film „Vrela krv“ pokušava da utvrdi razloge zašto su ekstremno desničarske organizacije ojačale u Srbiji od 2000. godine. Ono što zabrinjava je činjenica da su izgredi ultradesničarskih grupacija čiji su pripadnici izrazito mladi ljudi, postali javni i učestali nakon 2000. godine. Jedna od autorki serijala, Sandra Mandić, takođe je bila saradnik NUNS Centra za istraživačko novinarstvo.

Dve druge nagrade pripale su novinarima Zamedia centra iz Zaječara Ani Vojvodić i Miljanu Vitomiroviću za dokumentarac „Vučko Manojlović- čekajući smrt“ i autorki emisije „U ime naroda- znakovi pored puta“ Ines Meštrović.

U dokumentarnoj emisiji „Vučko Manojlović- čekajući smrt“ istraživanje dvoje kandidata ukazuje na, najblaže rečeno, mnogobrojne nelogičnosti sudskog procesa u kojem je Vučko Manojlović 1985. bio osuđen na 20 godina zatvora. Vrhovni sud preinačio je smrtnu kaznu, a kad je smrtna kazna u našoj zemlji ukinuta, godine 2002. Vučko je kažnjen sa tada maksimalnih 40 godina zatvora. On se i dalje nalazi u leskovačkom zatvoru, a četiri godine proveo je u samnici.
U emisiji „U ime naroda – Znakovi pored puta“ novinarka Ines Meštrović nastoji da utvrdi kako je bilo moguće srušiti kompletnu zgradu zaštićenu kao spomenik kulture. Ona otkriva da su radovi izvršeni bez dozvole Zavoda za zaštitu spomenika grada Beograda, i da građevinska inspekcija nije valjano vršila svoj posao.

U konkurenciji mlađih novinara pisanih medija, novinarke agencije Beta, Mirjana Pantić i Ivana Jovanović dele prvu nagradu za serijal tekstova objavljen u NUNS-ovom Dosijeu u broju 25 (jul 2008-sept. 2008.) i broju 26/27, oktobar 2008 – februar 2009: „Luda kuća lažnog iscelitelja DDD“ i „Žrtvovanje žrtava“. Novinarke su analizirale na koji način su mediji pratili vest o hapšenju i izručenju haškog optuženika Radovana Karadžića, ali su se takođe bavile načinom izveštavanja medija o događajima koji izazivaju šok, a pojedini mediji su profesionalno neodgovorni i objavljuju podatke i fotografije žrtava kršeći etički kodeks.

Žiri je, kao i prošle godine, i ove godine odlučio da ne nagradi radove u kategoriji radijskog novinarstva pa su te nagrade premeštene u kategoriju TV novinarstva.
Ovogodišnja svečana dodela nagrada je četvrta po redu, a članovi žirija su kao i prethonih godina bivši predsednici NUNS-a Gordana Logar, Milica Lučić-Čavić, Miloš Vasić, Gordana Suša i Nebojša Bugarinović.

Konkurs je bio otvoren tokom aprila meseca i ukupno su pristigla 23 rada.

Pošalji/Snimi

Istraživačka priča Gordane Bjeletić, saradnice NUNS Centra za istraživačko novinarstvo i novinarke RTV Zona, bavi se neuobičajenim slučajem Dragana Ignjatovića iz Niša, koji upravo ovih dana pred državnim organima Srbije “u pravnom postupku” dokazuje da je živ. Prema dokumentima matičnih odeljenja, Ignjatović je umro još marta 2001.godine u Novom Bečeju, gde inače nikada nije ni boravio. Kada je pre mesec dana hteo da u opštini Doljevac produži lični kartu, Ignjatović je saznao da ne može – jer nije živ. Tekst otkriva propuste u policijskoj praksi Srbije i objašnjava kako je bilo moguće da Ignjatovića policija proglasi mrtvim i da čak u matičnom odeljenju zavede njegovu smrtovnicu, a da pri tom ne obavesti njegovu porodicu. Tekst se može pročitati ovde >>>

Pošalji/Snimi

Nagrada Tom Rener 2008 dodeljena je Medjunarodnom konzorcijumu za istraživačko novinarstvo, za program Centra za Public Integrity na temu - šverc cigareta.

Novinari i urednici istraživači (Investigative Reporters and Editors), kao najstarija i najveća svetska organizacija, svake godine dodeljuje nagradu Rener za najbolje istraživanje i izveštavanje o organizovanom kriminalu.

Četrnaest novinara u deset zemalja rizikovalo je kako bi dobrineli opsežnom i uverljivom pristupu za nedopustivu trgovinu cigaretama.

Novinari su otkrili da je delovanje grupe za organizovan kriminal oštetilo državu plačkanjem novca od poreza. Koristeći skrivene kamere i kopjutere, prerušen tim novinara istraživača razotkrio je stotine milijardi prokrijumčarenih cigareta uglavnom prodatih u indijanskim rezervatima. Izveštaj, koji je podrazumevao sofisticiranu multimedijalnu prezentaciju i interaktivni vebsajt, sadržao je detalje o tome kako je vodeća britanska kompanija podsticala ilegalanu trgovinu.

Novinari i urednici koji su radili na ovom projektu su Stefan Candea, Duncan Campbell, Te-Ping Chen, Gong Jing, Alain Lallemand, Vlad Lavrov, William Marsden, Paul Cristian Radu, Roman Shleynov, Leo Sisti, Drew Sullivan, Marina Walker Guevara, Kate Willson i David E. Kaplan. Petoro učesnika od toga je iz OCCRP grupe, mreže u kojoj se nalazi i NUNS Cetar za istraživačko novinarstvo.

Katarina Vojvodić

Pošalji/Snimi

U sklopu realizacije projekta “Istraživanje rada lokalnih samouprava” u četvrtak i petak u prostorijama NUNS-a održan je dvodnevni seminar za drugu grupu novinara učesnika projekta. Na radionici je učestvovalo blizu dvadeset novinara, koji će u narednom periodu skenirati budžete opština, javne nabavke i prikupljati podatke nakon čega biti upoređeni podacina osnovu kojih će se videti koja opština najviše troši. Podršku projektu dao je Balkanski fond za demokratiju.

Pošalji/Snimi

U sklopu druge godine realizacije programa Fokus na istraživačko novinarstvo održan je dvodnevni seminar Fokus na istraživačko novinarstvo u četvrtak i petak u prostorijama NUNS-a. Na radionici je učestvovalo desetak mladih novinara saradnika iz Beograda. Do sada je kroz školu istraživačkog novinarstva prošlo je oko 60 novinara iz 25 gradova Srbije. S obzirom na veliko interesovanje, svi koji nisu učestvovali imaće prilike da se priključe u aprilu mesecu.

Pošalji/Snimi

Gostujući u emisiji RTS-a, “Da Možda ne”, Žarko Zečević, nekadašnji generalni sekretar FK “Partizan”, upitan je od strane gledaoca u studiju kako su se prodavali fudbaleri u vreme dok je on bio na čelu Partizan. Gledalac se tom prilikom pozvao na podatke iz teksta NUNS Centra za istraživačko novinarstvo koji je objavljen sklopu regionalnog projekta o fudbalskoj mafiji. U pitanju je bila konkretna prodaja fudbalera Džonija Novaka, preko britanske firme Karrane Ltd, a gledalac je Zečevića pitao da li se novac prebacivao u koferima, džakovima, uprkos međunarodnim sankcijama. Zečević je, iznenađen podacima, pokušao da odgovori, ali je gledalac rekao “Dovoljno ste rekli. Hvala”.

Snimak možete pogledati ovde…Snimak gostovanja Zečevića na RTS-u

Pošalji/Snimi

Predsednik opštine Inđija Goran Ješić izjavio je danas u Nezavisnom udruženju novinara Srbije (NUNS) da je državna administracija glavni izvor korupcije i ocenio da najviše korupcije ima u domenu izdavanja građevinskih dozvola. Obraćajući se kao predavač učesnicima NUNS-ovog projekta “Istraživanje rada lokalnih samouprava u Srbiji” koji se sprovodi u okviru programa istraživačkog novinarstva, Ješić je ocenio da sa visokim stepenom centralizacije raste i korupcija. Prema njegovim rečima, jedno od rešenja za suzbijanje korucpcije je dostupnost informacija od javnog značaja i uvođenje elektronske uprave.
U Centru za istraživačko novinarstvo održana prva edukativna radionica za novinare iz više gradova sa temom kako precizno utvrditi rad lokalne samouprave, čiji su rad mogli pratititi svi zainteresovani mediji.
“Novinari širom Srbije u narednom periodu skeniraće budžete opština, javne nabavke i prikupljati podatke nakon čega biti upoređeni podacina osnovu kojih će se videti koja opština najviše troši”, kazao je direktor Centra Đorđe Padejski objašnjavajući suštinu i cilj projekta. Projekat su podržali poverenik za informacije od javnog značaja, nevladina organizacija Transparentnost Srbija, kao i Balkanski fond za demokratiju koji je i donator.

Pošalji/Snimi

Mehanizmi za borbu protiv korupcije u Srbiji ocenjeni su u novom izveštaju organizacije Global integriti kao „slabi“, a Srbija je svrstana među zemlje u kojima postoji rizik od ogromnih pronevera javnih resursa. U izveštaju američke nevladine organizacije, koja prati postojanje, efikasnost i dostupnost antikorupcijskih mehanizama u zemljama širom sveta, Srbija ima 62 od mogućih 100 poena. To je dva poena manje nego pre dve godine kada je takođe bila rangirana. Zakonski okvir za antikorupcijske mehanizme postoji i ocenjen je sa 75, ali je problem u primeni zakona, koja je dobila ocenu 45. Srbija je na ovoj listi u društvu sa Crnom Gorom, Belorusijom, Irakom, Palestinskom upravom, Angolom, Kambodžom, Kinom, Gruzijom, Marokom, Nikaragvom, Somalijom i Jemenom. Najgore ocene u borbi protiv korupcije Srbija je dobila u oblasti finansiranja političkih partija - 17 od maksimalnih 100, na red potom dolaze Skupština Srbije, mehanizmi zaštite zaposlenih koji prijave slučajeve korupcije na radnom mestu („zviždači u pištaljku“), pravosudni organi i policija. Veoma loše su ocenjeni i transparentnost procesa u vezi sa usvajanjem i sprovođenjem budžeta, propisi o javnim službama, javnost i primena zakona u oblasti privatizacije, rad Državne revizorske institucije (zbog formalnog postojanja DRI ocena je 100, ali njen rad je dobio 25 bodova), kao i kontrola nad radom javnih preduzeća i državnih agencija. Lošije je ocenjena i efikasnost Republičkog odbora za rešavanje sukoba interesa. Finansiranje partija je crna tačka u izveštaju za Srbiju - zbog nepostojanja efikasnog sistema kontrole, odnosno činjenice da zakon propisuje da partije same sebe kontrolišu kroz RIK i skupštinski Odbor za finansije.

Đorđe Padejski, šef Centra za istraživačko novinarstvo NUNS-a, koji je pisao propratni tekst uz izveštaj u kome je dao svoju ocenu stanja u Srbiji, ističe za Danas da „rezultati pokazuju da se ključni problemi ne menjaju“, budući da je sličan izveštaj urađen pre dve godine i da su rezultati približno isti.

- Sudeći prema prethodnom iskustvu institucije najčešće ne reaguju na ovakve izveštaje, ali očekujem da se bar uozbilje i zabrinu. Suština je da se stalno nalazimo u procepu donošenja i primene zakona. Doneti zakoni se primenjuju samo selektivno - naglašava Padejski.

Osim neprimenjivanja zakona, kao osnovne probleme Padejski navodi netransparentnost rada institucija, korupciju u slučaju izgradnje autoputa Horgoš - Požega, ali i nepoznanice oko finansiranja stranaka“.

Kompletan tekst se može pogledati na www.report.globalintegrity.org

Pošalji/Snimi

Istraživačka priča Stevana Dojčinovića, novinara i koordinatora istraživanja CINS-a, o kriminalnim radnjama srpskom fudbalu objavljena je danas u okviru zajedničkog projekta istraživačkog novinarstva ‘Football project’ u kojem su pored CINS-a, učestvovali novinari iz drugih centara za istraživačko novinarstvo u regionu (Bosna, Bugarska, Rumunija, Hrvatska, Ukrajina, Makedonija). Tekst otkriva kako su devedesete godine i tadašnja kriza u zemlji stvorile povoljnu atmosferu da fudbalski lideri zarade na transferima fudablera i da se klasični kriminalci ubace u taj biznis. Danas glavne funkcije u klubovima i dalje drže ti ‘biznismeni’, pa kada se bude pokrenuo proces privatizacije fudbalskih klubova, oni će biti ti koji će te klubove kupiti.
Tekst se u celini može pročitati na adresi: Football project

ili na našem sajtu www.cins.org.yu

Pošalji/Snimi

NUNS Centar za istraživačko novinarstvo produžava rok za konkurs timskog projekta “Investigating Local Government” do 19. januara, zbog velikog broja molbi potencijalnih kandidata.

Projekat obuvata metodološku obuku, primenu novih pristupa u istraživanju rada lokalnih samouprava, rad tokom 2009. godine na prikupljanju informacija i obradi jedne novinarske teme. Svaki učesnik izradiće po jedan istraživački tekst prema metodologiji NUNS Centra i učestvovati u izradi zajedničke istraživačke priče.
Najbolji radovi biće objavljeni u domaćim medijima i novčano nagrađeni.
Popunjeni prijavni formular sa kopijom jednog prethodno objavljenog novinarskog rada i kraćom biografijom treba dostaviti na e-mail konkurs@cins.org.yu ili preporučenom poštom na sledeću adresu:

Nezavisno udruženje novinara Srbije – Centar za istraživačko novinarstvo
Resavska 28/II
11000 Beograd
uz napomenu: konkurs ILG

Za dodatne informacije o konkursu možete se obratiti Katarini Vojvodić asistentu NUNS Centra na telefon: 011-3343255 radnim danima.

Pošalji/Snimi